Danas odvojite sat vremena života za ovaj neverovatan motivacijski video, koji zapravo govori o tome da je motivacija bezveze 🙂

5 4 3 2 1

O čemu se zapravo radi? Mel Robins, žena koja je bila anksiozna, alkoholičar i gotovo pred razvodom zbog posla koji je propao, odlučila je jednog dana da URADI nešto po tom pitanju, radeći one male svakodnevne stvari, koje inače odugovlačimo tokom celog života, počev od javljanja roditeljima, spremanja kuće, odlaska u teretanu, kvalitetnije ishrane i slično i to tako što je primenila PRAVILO 5 SEKUNDI (brojite unazad 5 4 3 2 1). Naravno ovaj obrazac je primenila i na druge navike, ali ne samo na NAVIKE, VEĆ I NA MISLI.

Kako Mel Robins objašnjava navika predstavlja usvojen obrazac ponašanja koji ponavljamo NESVESNO. Brojanjem unazad, mi informaciju mesto da skladištimo u delu mozga zaduženom za automatizovane radnje, prebacujemo je u prefrontalni korteks, gde je postajemo svesni i samim tim i spremniji da uradimo nešto po tom pitanju.

Ljudski mozak nije navikao na stres, voli da živi u komforu, a sve nove stvari koje mogu da nam donesu nešto što nemamo ili što bismo hteli zavisi upravo od toga koliko smo spremni da rizikujemo. S tim u vezi, motivacija kao čekanje pravog trenutka da se nešto desi je besmislena, pošto ćemo uvek biti uplašeni od toga šta nas čeka, te ćemo tako odugovlačiti stvari. Sve što treba da uradimo je da zapravo nešto uradimo po pitanju stvari koje želimo. Razlika između samopouzdanih i nesamopouzdanih ljudi je u tome što samopouzdani ljudi brže preduzimaju akcije bez obzira na strah koji mogu imati u vezi sa nečim.

PRAVILO 5 sekundi jeste i fiziološko pravilo u okviru koga Vaš mozak odlučuje da se vrati na poznat obrazac ponašanja, brojanjem unazad, Vi preuzimate kontrolu nad mozgom i u onom trenutku kada odbrojite 1, spremni ste da primite NOVU INFORMACIJU, PREDUZMETE AKCIJU ILI USVOJITE AFIRMACIJU.

Takođe Mel Robins govori o jednostavnim tehnikama koje je primenjivala kada je imala tremu, napade panike i strah od letenja.

Svaki put kada oseti nemir, odbroji 5 4 3 2 1 i u poslednjem trenutku zamisli scenu u kojoj je stvar već završena ili vidi sebe kako nakon te situacije ide kući ili obavlja dnevne rutinske poslove. Neuronaučnici kažu da nakon odbrojavanja možete postaviti pitanje umesto ŠTA NE VALJA, poput ZAŠTO SAM JA U OVOME DOBAR ILI ZAŠTO VOLIM OVO, čime primoravate mozak da traži drugačije odgovore i rešenja, a samim tim i smanji nivo stresa. U napadima panike nakon odbrojavanja 5 4 3 2 1, kažite umesto JA SAM UPLAŠEN, JA SAM UZBUĐEN. Fiziološki ovo su dve iste reakcije, ali je potrebno da mozgu pružite DRUGAČIJI KONTEKST

Zašto? Jer mozak ako vidi da paničite u bioskopu gde na neki način nema realnih uzroka, da bi Vas zaštitio IZMIŠLJA priču kako bi shvatio i adekvatnim kontekstom podupreo reakciju. Ovaj odgovor mozga na neobjašnjivu situaciju se zove BRIGA. Funkcija brige je da produbi strah i potvrdi odlaganje odluke.

Odugovlačenje propraćeno strahom i katastrofiziranjem situacije je najveći uzrok svih izazova. Stiče se utisak da sa 21. vekom, internetom i googlom na androidima i dalje tražimo razloge zašto nešto ne bismo mogli da uradimo.

Izgleda da ona AKO ŽELIŠ DA BUDEŠ SREĆAN, BUDI, je ništa drugo do preduzimanje odgovornosti za svoj život, jer niko drugi to neće uraditi umesto Vas.

BUDI SREĆAN

NIKOG NEĆE BITI BRIGA AKO NISI

2 Komentara

    1. Pozdrav draga Violeta, izvinjavam se na kasnom odgovoru. Koliko vidim, na internetu ne postoji njena knjiga, a da je na srpskom jeziku. Nisam uspela da nađem ni njenu originalnu verziju u celini…Možete pitati neke naše izdavačke kuće da li su radili prevod knjige ili ga imaju u planu…
      Pozdrav i svako dobro.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.