Merkur je krenuo direktnim hodom, što je verovatno mnoge usrećilo. Ostajući par dana u svojoj senci, koja simbolično predstavlja nešto što nas prati, ovo bi se moglo prevesti kao posledica. Dakle, posledica ili posledice svih dosadašnjih postupaka za vreme retrogradnog Merkura. Merkur je naš način razmišljanja i povezivanja stvari i kao takav može često da utiče i na emocije i duševno stanje (Mesec), kao i fizičko telo i simptome (Mars).

Ovaj tekst je donekle posvećen svim osobama koje osećaju neku emotivnu teskobu ili su je osećali za vreme eklipse ili je prosto osećaju ceo život. Sve bismo ovo mogli da opišemo aspektima, ali nije trenutno poenta u tome. Ovaj tekst je napisan sa ciljem da naglasi značaj psihičkog života, koliko i fizičkog, jer i jedan i drugi su podjednako bitni.

Miroslava, Cana i kafa

Živele jednom dve žene, svakodnevno su se posećivale. Obavezno dve kafe uz par pričica o situaciji u zemlji, kako nema para i kako sinovi nikad da se ožene. Živele su u selu koje je polako izumiralo, ali je prilično bilo aktivno kada su tuđi životi u pitanju. Miroslava i Cana sedele su u bašti i gledale jedna drugoj u šolju.

,,Vidim ti“, reče Miroslava Cani ,,neku bolest, imaš ovde nekog gavrana, a to nikad nije dobar znak!“ ,,Ju bogati mani me, kakve sad bolesti, ma zdrava sam kao dren!“ U tom nekom periodu, organizovana je neka akcija da sve žene starije od 50 godina idu na pregled dojke kako bi se uverile da je sve u redu. Miroslava i Cana jedna drugoj na tu temu, ,,Cano jesi čula za ovaj pregled, mene sramota da idem, a i što da idem mene neće ni da zahvati“, izgovarajući to, Miroslava se obruši na stolicu i proradi joj neka nervoza u crevima.

Seti se kako je njena baba umirala od raka i proguta knedlu veličine one cigle kojom podupire kapiju kada Mirko ide na njivu. Cana hrabro odgovara: ,,Ma ja sam ti ženo zdrava kao dren, nemoj da si tako nervozna, kako TO nas da zahvati“. Kafe su se ispijale i dalje, vašarska kola odlazila i dolazila, snega nije bilo kada su ga očekivali. Kao ni gostiju, kao ni penzije, kao ni starosti, kao ni bolesti.

Miroslava odjednom poče da proverava bravu po pet, šest puta, za nedajbože, a i to tako treba. Bolje ona da proveri, nego da neko uđe u kuću. Srce joj se ubrzavalo pri samoj pomisli da može nešto da se desi. Zaticala je sebe da nije mogla da se seti zašto je pošla u kuhinju, iako je trebalo da skuva kafu za Canu, ali veli, starija je, zaboravlja, to je sve majka priroda. Valja zakupiti i grobno mesto na vreme. Pa neće valjda Olgica da bude sahranjena tamo.

Olgica

Olgica je neka žena sa najboljim šerpama u selu, uvek se hvalila tim šerpama kao da su joj deca rođena. Valjda zato što dece nije imala. Ipak, Miroslava joj zamerala na entuzijazmu za šerpe, kako neko može da se raduje običnoj tačkastoj plavoj šerpi sa motivima Miki Mausa.

Potajno, među nama, bile su to dobre šerpe…

Jedan dan dođe Cana sa pričom da je nešto zatežu grudi, valjda ovo vreme blesavo, sve se poremetilo. Dođe i drugi dan i treći dan i četvrti dan. Vreme se danima sve više remetilo, dok Cana nije otišla kod lekara i saznala da ima rak dojke. Usledio je niz neprijatnih scena, u kome je Cana morala da bira između života i odsečene dojke.

Stogodišnji porodični gen – lek protiv svake bolesti

Teške operacije su je iscrpele, ali se Cana nije dala, znala je da je njena baba Milka živela sto godina, a ona ima taj gen na babu. Miroslava je za to vreme osedela, pila je kafu sama, jer ni sa kim kafa nije bila dovoljno ukusna. Vremenom se povećao broj proveravanja brave, jedno vreme joj je ulazilo u naviku da drži ključ par puta, pa onda upali svetlo, pa na kraju opere ruke. VALJA SE. Srce joj noću, oko tri sata preskakalo u nekom čudnom ritmu, počela je da se plaši svoje senke, jer drugih senki mahom nije ni bilo.

Besplatna grobna mesta

Selo se smanjivalo, ljudi su odlazili. Bilo je mnogo besplatnih grobnih mesta. Šta više, ljudi bi molili jedni druge da ne umiru kod sinova i ćerki u Beču, već u selu. Vele, ma šta da umreš u Beču, nit tvoje kuće, nit tvog dvorišta. Umri bolje ovde, u selu, kao gospodin čovek, da te svi oplaču kako dolikuje.

Cana je pokopana blizu Sretena. Krst joj je bio jak kao kosti i kao volja za životom.

Miroslava je počela da kuva dve kafe, jednu za sebe i jednu za Canu, kada se ova vrati iz bolnice.

***

Dragi moji ljudi, fizičko telo je isto toliko bitno kao i psihički mir. Sa rođenjem dobijemo određeni potencijal za uspešno rešavanje izazova u životu. Bilo da je nervoza, bilo da je glavobolja. Ako zapustimo svoje zdravlje, u jednom trenutku života nećemo biti više u mogućnosti da ga vraćamo na ono što je nekada bilo. Obično se tada desi da moramo da pijemo lekove da bi nam bilo bolje.

Pravilo je da se lekovi piju za telo, ali ne i za um, jer je sramota ići kod psihijatra, jer je sramota reći šta vas boli, jer je mnogo toga sramota. I dok sve radimo zbog drugih, na kraju, kada ostajemo noću sami sa sobom, drugih ljudi nema, samo mi, bez energije i sa ciglom u grlu ili na grudima.

Ako imate bilo kakav fizički ili psihički izazov, gde vam je potrebna profesionalna pomoć i usmerenje, ne plašite se da odete i pričate, jer je to jedini način da pomognete sebi i drugima. Ispijanje kafe je mnogo lakše kada ste sav teret izbacili iz sebe. Onda se gorka kafa pije, jer volite gorku kafu, ne zato što je gorak život.

I da…

…ona plava tačkasta šerpa je bila najbolja šerpa na svetu, jer su sve misli, strahovi i frustracije redovno isparavale u etar, a od njih je ostajala tek zamagljena pločica u kuhinji.

Let the sky be with you!

Astro Aquarius

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.