Šta je ASMR?

ASMR ili Autonomni senzorni meridijalni refleks se često opisuje kao odgovor tela u vidu određenih senzacija i osećaja. Te senzacije su najčešće predstavljene kao blago golicanje, žmarci, svežina ili talasi energije koja se najčešće javlja na temenu i širi kroz telo. Nekada se ne javi na temenu glave, već mogu biti uključeni i drugi delovi tela. Emocije koje se javljaju su euforija, sreća, komfor, smirenost, opuštenost…

Stimulusi koji izazivaju autonomni senzorni meridijalni refleks su podeljeni u tri glavne kategorije:

Taktilni stimulus – obuhvata lagani dodir, masažu, čišćenje, fizički pregled, dodirivanje kose;

Vizuelni stimulus – gledanje u oči, posmatranje sporih pokreta ruku, prijatne boje;

Auditivni stimulus – zvuci žvakanja, duvanja, šaputanja, kucanja po različitim predmetima (staklo, drvo, plastika…).

Da bi rekacija u telu bila izazvana, potrebno je da se stimulus ponavlja, da ima ustaljen tempo, da je jačina stabilna i ujednačena i da ne predstavlja ,,opasnost“ za onoga ko sluša. Pojedinci koji su zainteresovani za stvaranje ovih podsticaja često imaju istaknute sledeće osobine: ljubazan, brižan, fokusiran, posvećen, stručan. U svom radu često kombinuju više grupa stimulusa, a neki koriste i igru uloga kako bi određena situacija bila što realnija i upečatljivija.

Na primer, igra uloga se može odnositi na posetu kozmetičaru, gde se klijent šapatom upućuje na vrstu tretmana, a potom se pred njega iznose određeni materijali sa kojima će se raditi, tako da klijent može da doživi boju, sjaj, zvuk određenog predmeta. Za sada na youtubu postoji mnogo ovakvih vrsta videa, a najgledaniji su Gentle Whispering ASMR.

Na ovom linku devojka pojašnjava šta je tačno ASMR:

Razlog zašto je ASMR ovoliko popularan je što stimulusi često izazivaju prijatne fiziološke reakcije koje se takođe javljaju kada se uspostavlja veza između majke i deteta, kada se osoba oseća zaljubljeno, prijatno, zadovoljno.

U emotivnim vezama bilo koje vrste postoji poverenje i mir često izgrađen na mekim glasovima i blagim tonovima, iskrenim pogledima, zagrljajima…pa je namera da se putem videa izazovu slične reakcije kroz korišćenje istih podsticaja, na primer spori pokreti ruku, pogledi, šaputanja i slično.

Ono što čini biološku vezu između dva živa bića je odnos poverenja i komfora usled koga se oslabađaju oksitocin, dopamin, serotonin, endorfin, a što dalje opravdava prijatnost izazvanu sličnim ASMR podsticajima. Može se desiti da jedna osoba probudi u drugoj ASMR reakcije bez da to uradi svesno, jer ima određenu boju glasa koja u drugoj osobi izaziva iste reakcije koje je imala kada je uspotavljala emotivnu bliskost sa jednim od roditelja.

Roditelji se često u razgovoru sa svojom decom služe šaputanjem, razgovaraju tiho, usporeno, sa poverenjem i sigurnošću, dodir je lak i nežan. Češljanje je radnja koja takođe izaziva poverenje, s obzirom da u najranijem uzrastu nju obavlja neko od roditelja, a što izaziva mir i sigurnost. Iako je ASMR postao poznat putem youtube snimaka, istina je da ASMR može izazvati i osoba u neposrednom okruženju, lekar, umetnik, maser, kozmetičar i sl.

Studije su pokazale da je endorfin uključen u stvaranje veze roditelj -dete. Kada je roditelj u blizini,  mozak novorođenčeta odmah oslobađa neurotransmitere endorfina. Ovi neurotransmiteri će zatim vezati i stimulisati mu opioidne receptore. Ovi receptori su isti oni koji vezuju morfijum i oksikodon. Stimulacija ovih receptora je najpoznatija po inhibiciji bola, a takođe stimuliše zadovoljstvo, relaksaciju i sedaciju.

Lučenje endorfina se javlja i između drugih blisko vezanih pojedinaca kao što su najbolji prijatelji i romantični partneri.

Endorfin je verovatno glavni uzrok golicanja i senzacije koja se javlja tokom ASMR-a. Mozak dobija stimuluse koje smatra bezbednim i pouzdanim, kao što je mek glas kozmetičara ili dodir frizera – što izaziva oslobađanje endorfina.

Endorfin stimulišu dopamin, neurotransmiter povezan sa željom i motivacijom. Dopamin podtiče prisećanje, prepoznavanje i usredsređivanje na stimuluse koji izazivaju endorfin, bez obzira da li je to ukusna hrana, komfor roditelja, glas najboljeg prijatelja ili romantičnog partnera.

Dopamin je verovatno primarni okidač koji usmerava gledaoce na pojedince čiji su ASMR snimci najbolji pri pokretanju endorfina.

Relaksirajuća senzacija koja se oseća tokom ASMR-a posledica je ne samo endorfina, već i oksitocina – drugog molekula koji je bitan za vezivanje. Oksitocin je neurotransmiter i hormon koji se nekad naziva i ,,hormon vezivanja“, jer se pokazalo da je važan za bliske veze između beba i roditelja ili između romantičnih partnera.

Kako se oksitocin povećava u mozgu, povećava se i zadovoljstvo i poverenje, a stres smanjuje. Oksitocin takođe doprinosi stvaranju telesnih senzacija, jer oksitocin povećava osetljivost endorfinskih receptora. Oksitocin i endorfin su takođe dobri kod smanjenja kortizola, hormona koji se oslobađa tokom hroničnog stresa.

Oksitocin takođe stimuliše serotonin. Ovaj neurotransmiter je odgovoran za osećanja zadovoljstva i blagostanja. Skoro svi antidepresivni lekovi povećavaju nivo serotonina.

Serotonin je verovatno glavni uzrok povišenog raspoloženja koje osećaju neki pojedinci koji doživljavaju ASMR. Pored toga, serotonin izaziva osećanje komfora, opuštenosti i smanjenog stresa.

Iz svega navedenog se može zaključiti da su okidači stvaranja bioloških veza između roditelja i deteta, u prijateljskim i partnerskim vezama veoma slični ASMR okidačima. Međutim, reakcije pojedinaca se razlikuju i zavise od genetike, ishrane, sredine, iskustva. Neki stimulusi kod jedne grupe ljudi izazivaju prijatnost, kod drugih neprijatnost.

Kod nekih ljudi je potrebno više stimulusa da bi se izazvalo lučenje endorfina, kod nekih manje, baš kao što je nekim pojedincima potrebna veća količina slatkog da bi bili zadovoljni, dok je drugima potrebna manja količina. Takođe, moguće je da se tokom vremena izgradi tolerancija na određene stimuluse, pa da je potrebna mnogo veća količina da bi se izazvalo stanje euforije.

Iako ne postoji dovoljan broj istraživanja koji bi to dokazali, pretpostavlja se da ASMR može imati korisnu funkciju u lečenju anksioznosti, insomnije i depresije.

Iza ASMR-a stoji biologija vezivanja, tačnije stvaranja odnosa poverenja najpre u vezi roditelj-dete, a zatim i u drugim emotivnim odnosima. Međutim, dešavaće se da ASMR izazovu i nepoznate osobe, jer je ASMR ništa drugo nego trenutak telesne senzacije. Istina je da može biti izazvana zbog prethodno uspostavljenih veza sa bliskim ljudima, ali je takođe istina da reakciju može izazvati i nepoznata osoba, ako je stimulus dovoljno sličan prethodno doživljenom.

Takođe, ljubav prema članovima porodice neće konstantno izazivati telesne senzacije što je još jedan dokaz da je ASMR trenutna reakcija tela na spoljašnji podsticaj.

Mnogi ASMR poistovećuju sa orgazmičkim stanjem, jer endorfin koji se luči putem ASMR-a luči se i tokom orgazma, međutim endorfin se luči i kada dođe do povrede što ne znači da je ASMR odgovor na povredu. Dakle, ova konstatacija nije tačna.

ASMR se može poistovetiti sa relaksacijom mišića, blagim umorom, opuštanjem i osećanjem sigurnosti i prijatnosti. Na youtubu se može naći mnogo snimaka na tu temu, počev od onih koji uključuju samo igre uloga, do onih koji uključuju češljanje ili jednostavno tapkanje po predmetima (drvo, staklo, plastika i drugi materijali).

Preporuka:

https://www.youtube.com/watch?v=Q0dK9jwxAvE

https://www.youtube.com/watch?v=XF4_oil7ykE

https://www.youtube.com/watch?v=OwgRiIeButs

https://www.youtube.com/watch?v=lwe7Rrb_FEA

https://www.youtube.com/watch?v=5-5YOcEIDuo

Ostavite odgovor