Ovaj deo je jako važan, pa vas molim, ne preskačite ga, jer vam vežba neće imati smisla i nećete je razumeti…

Nikada nećete manifestovati stvari prema kojima imate velike otpore. Razlozi zbog kojih imate velike otpore vas upravo i sprečavaju da manifestujete. A ti su razlozi obično vezani za nemanje, nesposobnost, nemaštinu, ne… (dopunite niz sami). Ova vežba će vam pomoći da uvidite šta fokus jeste i šta fokus nije, i ako već nešto ne možete da manifestujete, da uvidite koji problem stoji iza toga…

Fokus

Fokus zahteva punu prisutnost na posmatrani objekat. Nema lutajućih misli o tome kako možete pojesti taj snikers i da treba da uključite veš mašinu, nema ni misli, ma kakvi ovo ne radi, šta lupa ova…Dakle, prisutnost je kada rešite/odlučite da ćete ciljano i sa namerom, objekte, ljude i situacije (koji su inače prisutni u vašem okruženju) videti kao ono što želite da vidite. Ovde pri tome ne mislim na emotivno teške odnose, gde neko viče na vas, a vi morate da zamišljate da je sve u redu. Ne, ova vežba se radi sa aspekta mira ili opuštenosti.

Ako i želite da manifestujete odnos koji je inače emotivno težak, najbolji način da promenite to, je da iznova zamišljate situaciju sa tom osobom, gde će ona biti pozitivna, mirna i opuštena. Naravno da to ne možete raditi pred samom osobom. Ne možete da rešite problem besnog šefa, ako stojite ispred njega dok bljuje vatru, a zamišljate vedro nebo. Ne, tada vam obično dođe da ga gađate ciglom u glavu. Dakle, bitno je da budete sami sa sobom i opušteni.

Ako zaista, ali zaista želite…

I onda, ako zaista, ali zaista želite da nešto menjate, krenite sa vežbom. Možda će neko pomisliti, ali što ne bih želeo da menjam, naravno da želim. Pa…nije uvek tako, nekada nam je lakše, lepše i sigurnije da nastavljamo sa svojim svakodnevnim dramama, jer nam to daje neki komfor i utehu da vredimo. Mnogo je drame koja suštinski ne znači ništa osim da smo deo kolektiva. Kada pričamo loše o politici, vremenu, pa kada neko ispriča nešto loše, a mi pričamo, UŽAS, STRAŠNO, NE MOGU DA VERUJEM i slično.

Drama poštapalice kao deo identiteta

Te drama poštapalice, koje postaju deo kulturološkog mita koji se pri tome deli na muški i ženski pol, na svetsko prvenstvo, pms, petak 13 i mnoge druge izgovore, nisu ništa drugo no dokaz da pripadamo nekoj grupi, dolazimo iz sela/grada itd. Mi zapravo kroz identitet potvrđujemo ono što smo naučili, a često nam ta znanja ne koriste, pogotovo ako su zakržljala i prešla petu godinu života, a mi već 35 godina imamo. Dakle, pre nego krenete sa ovom vežbom treba da znate šta stoji iza te vežbe.

Nije isto kada sami pokušavate da vežbate u teretani, ne znajući sta radite i kada vam neko pojašnjava zašto je to pravilan pokret, a zašto nije. Ovim delom sam pokušala da vas uvedem u priču odluke (da li ste spremni da ostavite besnog šefa po strani i zaista rešite problem sa njim, ili je ipak lepše da se svakodnevno žalite na njega) i priču fokusa (da li ste zaista spremni da ostavite sumnje po strani i usputne misli o tome šta sve danas oprati, opeglati, platiti i sl).

Manifestacija kao zamisao i manifestacija kao akcija

Još bih da naglasim, za neke manifestacije biće dovoljno da samo zamišljate to što želite da vidite, za druge će biti potrebna konkretna akcija. Opet, ne možete zamišljati trbušnjake i na osnovu toga ih manifestovati. Ipak, menjanje stava prema trbušnjacima i generalno vežbanju nateraće vas da se lakše odlučite za vežbanje. Dakle, u toku manifestovanja, u zavisnosti od toga šta manifestujete moraćete da donesete dve bitne odluke.

Prva odluka je da promenite misli u odnosu na nešto, a druga je da krenete nešto da radite po tom pitanju. Prevedeno na jezik teretane i vežbanja to znači da najpre donosite odluku da vizualizujete sebe kako vežbate a onda… neko dođe i ponudi vam na primer, mesec dana besplatnog vežbanja u teretani… U zavisnosti od toga da li ćete i pod kojim uslovima prihvatiti ovu ponudu se vidi da li i koliko želite to što vizualizujete.

Glavobolja i otpor

Na posletku, prilikom rada na ovoj vežbi može da vas zaboli glava, jer bukvalno silite sebe da ne vidite stvari kakve jesu, već kako ste ih zamislili. I kao što svako stanje na koje nismo navikli i nije deo nas, izaziva otpor, tako će verovatno i ovo. Ovde je jedino bitno da utvrdite da li je malo glavobolje kao žrtva vredno toga da manifestujete nešto ili dokažete da ova vežba radi.

Svaka osoba stepen svoje žrtve za nekoga ili nešto procenjuje spram toga koliko je to dobro za nju (bilo duhovno ili fizički). A kako uopšte da znate da li je nešto dobro za vas ili ne? Ako je funkcionalno, ako se zbog toga osećate bolje, ako se drugi osećaju bolje… to je to. Kako da znate da li ste spremni da se upustite u to da vam bude bolje?

Odgovorite na ovo pitanje: „Šta ćete žrtvovati i čega ćete se odreći da bi vam bilo bolje?“ Da li će to bilo malo glavobolje, sat vremena vežbanja u teretani, pet minuta neprijatnog, ali iskrenog razgovora sa šefom… Stepen žrtvovanja onoga što imate za ono što želite, određuje koliko nešto jako želite.

Ako vam ovaj stav makar delimično odgovara, idemo dalje…

Ljubičasta Vežba

Ovo je vežba koju sam nazvala „Ljubičasta vežba“ i ima veze sa privlačenjem željenih stvari u vašu vibracionu okolinu. Ovo je u neku ruku pojednostavljeni Zakon privlačenja, ali neću se sada toliko zadržavati na tome. Poenta je dakle da se sve što želite da vidite i što želite da iskusite nalazi u vašoj okolini, međutim razmišljajući, pričajući i posmatrajući stvari samo na jedan način imaćete tendenciju da slično doživljavate iznova i iznova i da to sebi potvrđujete.

Kako sve stvari volim da proverim kroz praksu, prilikom upoznavanja sa ovom teorijom vibracije htela sam da proverim da li je to zaista tako. I da ne bih krenula da vizualizujem i zamišljam stvari prema kojima inače imam neku vrstu otpora, znajući da upravo taj otpor i ne da, da vidim određene rezultate, krenula sam sa nečim što je, tako reći, manje teško.

Ljubičasti proces

Dok sam čekala autobus, odlučila sam da ću otkad budem ušla u autobus do trenutka kada izađem iz njega, namerno videti ljubičaste stvari. Pošto je to mozgu sa stanovišta zdravog razuma nemoguće predočiti, jedini način da se to desi je da tako reći lažete svoj mozak. Zapamtite, pre nego lažete mozak, morate najpre da ODLUČITE da ćete to raditi sa određenom NAMEROM.

Ovo govorim, jer ste verovatno upoznati sa bezbroj afirmacija koje izgovarate iznova i iznova i nemaju efekta. To je zato što ne razmišljate dok izgovarate stvari i zato što tim izgovaranjem afirmacije niste ništa zapravo odlučili. Ne verujem da je iko stao, pogledao afirmaciju i rekao: „upravo ova afirmacija će mi promeniti život. Biće tako kako sam zamislio!“ Ne, osoba će odabrati neku afirmaciju i ponavljati 300 puta, jer tako treba, dok u glavi ide glas (ovo ne radi).

Autobus

Dakle, ulazim u autobus i vežba kreće. Gledam ljude oko sebe, gledam njihovu garderobu, torbe, lica, kosu (nisam manijak, ne brinite :D), gledam onda drveće, ptice, decu, njihove rančeve i govorim u sebi: „baš je lepa ova ljubičasta marama, ova devojka ima lepu ljubičastu kosu (???), ova devojčica ima lep ljubičast ranac, sa ljubičastim Miki Mausom i baš je lepo uparila sve to sa ljubičastim patikama.“ (To realno nisam videla, ali sam to sebi pričala).

Detalji

Da, nema logike, ali je u tome i poenta. Mozak ne vidi logiku, on je samo prijemnik informacija i povezuje stvari prema iskustvu, to je sve. Astrologija je mislim praktičan primer toga da logika nije uvek istinita za svakog. Elem, sve vidim ljubičasto, do najsitnijeg detalja. Ljudi, zapamtite najvažnije pravilo vizualizacije, DETALJI!!!

Prošlo je možda par minuta, u jednom trenutku su počele da ulaze žene sa zaista ljubičastim torbama, verujte mi, jedna je imala i ljubičastu kosu (?), a šokovi su tek usledili. Na semaforu je ispred nas prošao gotovo prazan autobus sa ženom koja drži šta? LJUBIČASTU KESU! A nakon toga je prošao ceo kamion ljubičaste boje sa nekim natpisom (ne znam koji je jezik u pitanju).

I dalje u šoku, ali sada već sa stavom, „ovo je baš zanimljivo, ajmo dalje“, ostajem u prevozu radeći potpuno istu stvar i vidim čitavu gomilu svih ljubičastih znakova: dve bake šetaju u ljubičastim trenerkama, dok ispred njih neka devojka vuče ljubičasti kofer, a pored autobusa upravo prolazi žena na ljubičastom bajsu! I pitate se ima li kraja ovom papagajskom ponavljanju 😀

Ima…

Kraj je bio kada sam izašla iz autobusa…Zašto?

Zato što sam fokus stavila na posao koji je trebalo obaviti…

Dakle, kada govorimo o fokusu i vizualizaciji i svim stvarima koje želite da privlačite, pokušajte da vidite to u svakoj osobi i svakoj situaciji, zamišljajući stvari sa što više detalja, jer tako to što zamišljate postaje vaše primarno interesovanje i emocija. Neka vam ova vežba bude podsetnik da probate ili se sledeći put podsetite da ove stvari jesu moguće, ali da je potrebna odlučnost, namera, vežba i laganje mozga (ALI BUKVALNO) i vrlo brzo ćete videti znake.

Nula dinara

Još jedna situacija koja mi se zapravo desila u životu je kada sam ostala bez novca, a vraćala sam se iz Beograda, u džepu imam nula dinara, a treba i peronsku platiti. Dakle, ja osim što moram da molim konduktera da me pusti da se vozim za džabe do Novog Sada, moram da molim i „strašnog“ čuvara perona da me pusti.

Opet, krenula sam vežbu i počela da pričam sama sebi: „evo hiljadu dinara na zemlji“ (iako sam videla KAMEN. Išla sam tako po stanici i pričala samoj sebi da vidim petsto dinara, hiljadu dinara… naravno to je bio moj unutrašnji glas… nisam vikala naglas da vidim hiljadu dinara, ali pitam se šta bi se desilo :D).

Taj momenat je trajao možda nekih 10ak minuta. Dakle, ja se svesno upuštam u traženje novca na zemlji i namerno umesto kamena, kese čipsa i kante za smeće, govorim u sebi hiljadu dinara.

Nisam našla novac.

ALI! ALI!

U trenutku razgovora sa drugom osobom koja je u toj situaciji „nula dinara“ bila sa mnom, jedan nepoznat čovek je čuo naš razgovor i prišao nam sa ciljem da nam plati karte, jer je BAŠ TOG dana dobio neke velike pare i šta će sa njima, ako ne da pomogne… Zaista, nemam šta više da kažem, osim da ako tražite nešto dovoljno dugo da ne samo da ćete to naći, već ćete naći i više od toga.

I ne govorim ovo filozofije radi, već zaista, u tom trenutku nisam samo dobila pomoć od nepoznate osobe, već sam i naučila šta zapravo znači davati nesebično nekome. Čak sam se i ponudila da prvom prilikom vratim novac… gospodin nije hteo…

Mozak nema oči

Dakle, u nekim trenucima tražeći ljubičastu boju ili novac ili bilo šta drugo u životu, dobićete toliko drugih stvari, da će vas proces dobijanja toliko oduševiti, da će cilj sam po sebi izgubiti smisao. Međutim, da bismo došli do zvezda, moramo da uradimo ovaj TEŽI DEO posla, a to je da ako nešto želimo da vidimo, to moramo bukvalno da LAŽIRAMO da vidimo, jer mozak zapamtite, nema oči, on vidi ono što mu mi kažemo da vidi.

Odlučite da vidite nešto drugo

Možda nekome ne odgovara ovaj momenat laganja samog sebe. Ali, zapamtite nije poenta da idete naokolo i lažete sebe da nešto vidite, morate zapravo da odlučite da ćete to videti (i kao u ljubičastoj vežbi, iako su moje oči videle plavu boju marame, ja sam sebi govorila ma ovo je ljubičasta boja i tako redom).

Isto tako, kada sam ušla u autobus, nisam se frustrirala samom činjenicom da sada do određene tačke moram nešto da manifestujem, jednostavno sam bila tu gde jesam, sa PUNIM FOKUSOM na druge ljude i okolinu, pridajući im osobinu ljubičaste boje. I to je čitava filozofija, ali, moj vam je savet da krenete sa nečim čega se ne plašite da ćete izgubiti, nešto za šta niste vezani, to je najbolji način da vežbate.

I naravno, vežba… niko nije dobio trbušnjake od čipsa, coca-cole i višečasovnog sedenja u jednom mestu. Tako da, kako sa tvrdim stomakom, tako i sa ljubičastom bojom, a sutra i uspehom, partnerom, decom, životom uopšte… Namera, odluka, fokus, doslovna izmena percepcije (laganje mozga) i vežba i to je SVE.

Setite se situacije kada ste bili jako odlučni i spremni da rešite problem, bez obzira na prepreke. Kako ste i da li ste videli prepreke?

Ako vam je ipak teško da zamislite sve ovo što sam napisala, vratite sebe u situaciju gde ste bili odlučni, da li je to trening, da li je to posao, neka situacija koja se svima drugima činila teškom, a vama ne… Kako ste se ponašali, šta ste videli, kako ste se osećali i najvažnije, kako ste i DA LI ste videli prepreke? Ovo su takođe situacije koje mogu da vam pomognu da se podsetite da kada je mozak u fokusu i odlučan, prepreke iako postoje, ON IH NE VIDI TAKO. A to se vidi i po primerima svih „uspešnih ljudi“.

Uspeh = Fokus/Odlučnost/Akcija

Razlog zašto uspeh stavljam pod navodnike je zato što se uspeh danas stavlja u kontekst materijalnih stvari, a upravo je suprotno, svi uspešni ljudi su zapravo odlično fokusirani i vežbaju (da ne vide to što drugi INAČE vide) dok i sami ne POSTANU ono što su VEŽBALI.

Kada vežba postane deo bića, toliko da zaboravite razlog zašto ste uopšte krenuli sa vežbom, tada ste zapravo USPELI.

Probajte vežbu, javite iskustva, nećete se pokajati!

Let the sky be with you!

Astro Aquarius

2 Komentara

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.